Pitala sam se ponekad šta da radim sa poklonima koje sam dobila, a koji mi zapravo nikad ničemu neće služiti, sem da me podsete koliko su neki ljudi nemaštoviti, koliko me ne poznaju ili koliko su, kupujući mi poklon, zapravo samo otaljavali pos'o, naučeni da se ''u goste ne ide praznih ruku''.Stvari koje sam dobijala na takve načine krstila sam zajedničkim imenom ''za brisanje prašine''.Jer, u mom životu najčešće su takvi pokloni tome i služili, da smetaju, da me nerviraju, a da se opet negde u sebi osetim nelagodno svaki put kad makar i pomislim da ih bacim...A onda sam se, i u vezi sa nekim ljudima i u vezi sa nekim predmetima, zapitala ''u čemu ja zavisim od tebe?''I, tako sam došla do sjajnih zaključaka: da sam mnogo toga postigla sama, svojim radom, tvrdoglavošću, upornošću, nekad i na svoju štetu, nekad na teži način...ali, da ima mnogo ljudi i stvari bez kojih sam morala da odrastam, pa onda zašto ne koristim slobodu da (od)bacim sve što mi je teret?! I sad, upravo hrabro to radim, svakog dana....
A nekad, davno, pomišljala sam šta bih uradila kad bi mi neko poklonio vreme.Vreme koje bih mogla da organizujem na način na koji sama želim, vreme u kome ne bih morala da žurim na posao ili kući, vreme u kome ne bih morala da gledam na sat, u kome bih mogla da učinim da svaki dan bude neobičan, ili sličan onom prethodnom...
Razbolela sam se...i tako sam dobila vreme na poklon.Evo, pune dve godine.Teoretski, mogla sam da ne jurim kući ili na posao, mogla sam da ne gledam na sat, mogla sam da učinim da svaki dan bude neobičan...A opet, ostala je gomila nepročitanih knjiga, razna mesta na koja nisam stigla da odem, ljudi sa kojima se nisam videla...
A šta je obeležilo ovo vreme, pokazaću vam....uskoro :)
A nekad, davno, pomišljala sam šta bih uradila kad bi mi neko poklonio vreme.Vreme koje bih mogla da organizujem na način na koji sama želim, vreme u kome ne bih morala da žurim na posao ili kući, vreme u kome ne bih morala da gledam na sat, u kome bih mogla da učinim da svaki dan bude neobičan, ili sličan onom prethodnom...
Razbolela sam se...i tako sam dobila vreme na poklon.Evo, pune dve godine.Teoretski, mogla sam da ne jurim kući ili na posao, mogla sam da ne gledam na sat, mogla sam da učinim da svaki dan bude neobičan...A opet, ostala je gomila nepročitanih knjiga, razna mesta na koja nisam stigla da odem, ljudi sa kojima se nisam videla...
A šta je obeležilo ovo vreme, pokazaću vam....uskoro :)
Dobro ja tebi došla :)
ОдговориИзбришиŠta da ti kažem, ako je za verovati Čarliju Čaplinu, počela si da voliš sebe :)
" Kada sam zaista počeo voleti sebe oslobodio sam se svega što nije bilo zdravo za mene: od hrane, ljudi, stvari, situacija i svega ostalog što me je vuklo ka dnu a dalje od mene samoga. U početku sam to zvao „zdravi egoizam“, ali danas znam da je to LJUBAV PREMA SAMOME SEBI. "
I ja sam u poslednje vreme u toj fazi, tako da te razumem.
Nadam se da ćeš u narednom periodu korišćenja slobodnog vremena naći koji trenutak i za nas :)