...pitao me moj trogodišnji sestrić, dok je lila ona skoro jesenja kiša.Jer, kaže, ''kad dođe leto, idemo na Adu da plivamo, i u Banjičku šumu da lovimo tigra''.Obećala sam mu da ćemo, čim bude leto, da idemo da ulovimo tog tigra.Uvek ispunjavam obećanja, naročito ona data drugima.Sa onima koja dam sebi sam malo popustljivija...ne zato što sebi olako nešto obećam, nego upravo zato što sam užasno stroga....a i tih ''drugih'' je više, pa meni malo šta ostane...
A danas mi je, četvrti dan za redom, ostao gorak ukus u duši gledajući naslove na prvim stranama novina.Ne znam da l' se više ježim na one iz dnevnih ili na one iz nedeljnih i inih ''novina''.Ali svuda je gad i jad...
Moja drugarica Nena se loših vesti pokušala zaštititi tako što je iz kuće izbacila televizor.Nikako da stignem da je pitam da li preskače i čitanje internet izdanja novina.Uvek imam mnogo važnije stvari da joj pričam ili da je slušam.Ali, moram se podsetiti da je pitam ima li savet kako da se zaštitim(o) od tog užasa koji se servira.Gde da se sakrijemo? Možda je spas u onoj šumi, ma kakvi da su tigrovi tamo.Manje su krvoločni od ovih koji su, kao, izašli iz šume.......
Нема коментара:
Постави коментар